Svet: Globalni prehrambeni giganti kaskaju za trendom biljnih proteina

Potražnja za svežom, celovitom hranom raste, dok se istovremeno pojačava nadzor nad ultra-prerađenim namirnicama (UPF), navodi se.

Čak 88% globalnih prehrambenih smernica podstiče veći unos biljnih namirnica – povrća, mahunarki, orašastih plodova i celih žitarica, kako bi se smanjio rizik od bolesti povezanih sa ishranom. Prema najnovijim preporukama EAT Lancet komisije, ovakav pomak u ishrani mogao bi sprečiti do 15 miliona prevremenih smrti godišnje, prenosi FAIRR.

Ipak, u istraživanju se navodi da je samo 3 od 8 velikih proizvođača brendiranih proizvoda u protekloj godini lansiralo celovite biljne proizvode, dok se većina i dalje fokusira na prerađene alternative životinjskim proizvodima.

Čak 77% kompanija navodi da zabrinutost oko performansi, cene ili nutritivne vrednosti biljnih proizvoda ograničava njihovu potražnju, ali samo 40% ulaže u inovacije za prevazilaženje ovih problema. Samo 40% kompanija procenjuje finansijski rizik od prelaska potrošača na biljne proteine i uticaj klimatskih rizika na proizvodnju životinjskih proteina. Svaka četvrta kompanija, njih 25%, sprovelo je istraživanje među potrošačima kako bi bolje razumelo njihove preferencije.

Ipak, ima i pozitivnih primera. Istraživanje navodi da je Carrefour već 2024. premašio cilj od 500 miliona evra u prodaji biljnih proizvoda, dok Ahold Delhaize planira da do 2030. godine 50% proteina u prodaji evropskih trgovina bude biljnog porekla.

Kupci traže pristupačne, ukusne i zdrave proizvode, ali kompanije ulažu premalo u inovacije. Fokusiranjem na nutritivne i održive biljne proteine mogu ostvariti značajan rast i povećati otpornost portfolija, ističe Dana Wilson iz FAIRR mreže.

Izvor: Cirkularna ekonomija