OIE Srbija: Više od 60 elektrana izgubilo status povlašćenog proizvođača

Više od 60 elektrana širom Srbije izgubilo je status povlašćenog proizvođača električne energije od 2022\. godine\. Njihova ukupna instalisana snaga prelazi 36 megavata, što predstavlja značajno finansijsko rasterećenje za Elektroprivredu Srbije, budući da se energija ovih postrojenja više ne otkupljuje po garantovanim cenama\. Među elektranama koje su izgubile status povlašćenog proizvođača najviše je malih hidroelektrana, ukupno 28 sa zbirnom instalisanom snagom oko 23 MW\. Slede 27 solarnih elektrana sa instalisanom snagom od 3,6 MW\. Povlašćeni status izgubile su i dve biogasne elektrane \(1,6 MW\)\. Jedini vetroprojekat koji više nije u sistemu podsticaja je Devreč 1 u Tutinu, snage 0,5 MW\. Primeri su raznoliki, od elektrana u vlasništvu škola, manastira, Kliničkog centra Srbije, do privatnih investitora\. I pojedinačna instalisana snaga je različita – najmanja je solarna elektrana od svega 3,2 kW, čiji je vlasnik 11\. april, dok su najveće mini hidroelektrane Međuvršje u Čačku \(7 MW\) i Ovčar banja u Čačku \(4,5 MW\), koje posluju u sastavu Drinsko\-limskih hidroelektrana\. Šta se dešava sa elektranama kada izađu iz sistema podsticaja? Gde plasiraju proizvedenu energiju? Da li tržišne cene omogućavaju održivo poslovanje bez subvencija? Ovo su neka od pitanja kojima se bavi analiza OIE Srbija\. Istraživanje **Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije** pokazuje da su, nakon isteka fid\-in tarifa, pojedini projekti prestali sa radom, dok su drugi opstali, uprkos tržišnim izazovima\. Analiza obuhvata samo elektrane kojima je istekao ugovor sa garantovanim snabdevačem, dok nisu uključena postrojenja za koja je ugovor raskinut na zahtev vlasnika ili čija su privredna društva u postupku likvidacije\. Nakon isteka fid\-in tarifa, solarna elektrana Solaris 1 \(999 kW\) iz Kladova nastavila je rad na otvorenom tržištu\. **Miloš Kostić, direktor kompanije MT\-KOMEX **koja je redovni član Udruženja OIE Srbija, objašnjava da je 18\. marta potpisan ugovor sa privatnim trgovcem električne energije Green Balancing Group\. _Više nismo u sistemu povlašćenih tarifa, već energiju prodajemo po cenama koje se formiraju na berzi SEEPEX_, kaže Kostić\. Elektrana, puštena u rad još 2013\. godine, bila je pionirski poduhvat u Srbiji\. _Status povlašćenog proizvođača trajao je 12 godina i omogućio da se investicija isplati u roku od sedam do osam godina,_ navodi Kostić\. Dodaje da nije planirana zamena panela niti tzv\. repowering, ali da su nakon deset godina zamenjeni pojedini inverteri kako bi se osvežila konverzija energije\. Na pitanje da li tržišne cene omogućavaju održivo poslovanje bez subvencija, Kostić odgovara da okolnosti nisu naročito povoljne za proizvođače iz obnovljivih izvora, jer su cene električne energije trenutno veoma niske\. Kao dodatni izazov navodi i uvođenje CBAM mehanizma od 1\. januara 2026\. godine, zbog čega električna energija sa Zapadnog Balkana više nije atraktivna za izvoz\. _Primena CO2 takse otežava plasman naše energije u inostranstvu, _ističe Kostić\. On dodaje da će baterijska skladišta postati neizostavan deo budućih projekata jer omogućavaju optimizaciju prodaje električne energije i povećavaju ekonomsku isplativost investicija\. Inače, tokom podsticajnog perioda, Solaris 1 je proizveo ukupno 15,3 GWh električne energije\. Pojedine male solarne elektrane nisu opstale Za razliku od velikih projekata, pojedine male solarne elektrane nisu nastavile rad nakon izlaska iz sistema podsticaja\. Ledinak Solar Dobri Do, elektrana od 30 kW u Kuršumliji, za 12 godina proizvela je nešto manje od 500 MWh energije, ali nakon podsticaja je ugašena\. Zbog problema sa inverterima ne radi ni postrojenje postavljeno na objektu srednje škole u Varvarinu, koja je među prvima postavila solarnu elektranu\. Njihovi vlasnici kažu da bi proizvodnja bila veća da je infrastruktura bila pouzdanija, procesi jednostavniji, a nestanci struje ređi u nedovoljno razvijenim delovima Srbije\. Mini hidroelektrane imale su značajnu ulogu u ranim fazama energetske tranzicije, ali gubitak povlašćenog statusa pokazao je koliko su ranjive na tržištu\. Neke, poput Radošićska reka ili Bovan, izašle su iz sistema podsticaja još 2022\. godine\. Najvećim postrojenjima iz ove grupe, Međuvršje u Čačku \(7 MW\) i Ovčar banja u Čačku \(4,5 MW\), koje posluju u sastavu Drinsko\-limskih hidroelektrana, status povlašćenog proizvođača istekao je u januaru ove godine\. Iskustva elektrana nakon isteka fid\-in tarifa pokazuju da mali proizvođači teško opstaju bez sistemske podrške\. Dok pojedini projekti nastavljaju rad i traže nove modele poslovanja, neki pioniri su ugašeni\. Dodatni problem za proizvođače je što se sada, osim standardne tehničke dokumentacije, traže i nove dozvole i urbanistički uslovi\. Istovremeno, za elektrane koje koriste obnovljive izvore energije i imaju kapacitet veći od 400 kW privremeno je obustavljeno izdavanje novih uslova za priključenje\. Elektrodistribucija Srbije navodi da je broj zahteva za priključenje trenutno prevazišao energetske potrebe na nivou države, pa se čeka nova analiza adekvatnosti proizvodnje i potrošnje\. Izmenama zakonodavstva 2021\. godine, Srbija je sistem fid\-in tarifa zamenila modelom aukcija i tržišnih premija\. Ipak, poslednje elektrane koje su stekle status povlašćenog proizvođača u okviru starog sistema, nastaviće da koriste podsticaje još nekoliko godina\.