Nobelovka Esther Duflo u Beogradu: Klimatske promene, siromaštvo i potraga za pravednijim svetom

Duflo je profesorka na Massachusetts Institute of Technology \(MIT\), suosnivačica istraživačke organizacije J\-PAL i dobitnica Nobelove nagrade za ekonomiju 2019\. godine\. Zajedno sa Abhijitom Banerjeem i Michaelom Kremerom nagrađena je za pionirski rad na eksperimentalnom pristupu smanjenju globalnog siromaštva\. Njena istraživanja danas utiču na javne politike u desetinama država širom sveta, a smatra se jednom od najcitiranijih i najuticajnijih ekonomistkinja svoje generacije\. Za razliku od mnogih ekonomista koji se bave makroekonomskim modelima i teorijama, Esther Duflo fokusira se na ljude\. Njena istraživanja pokušavaju da odgovore na veoma praktična pitanja: kako pomoći najsiromašnijima, kako unaprediti obrazovanje, kako poboljšati zdravstvene sisteme i kako javni novac može da donese najveću korist građanima\. Upravo zbog toga nije iznenađenje što je svoje predavanje u Beogradu posvetila temi koja spaja ekonomiju, društvo i ekologiju – klimatskim promenama i njihovom uticaju na siromašne zemlje\. ::antrfile\[\#ffffff, \#000000\]\(Podsećamo, od 22\. do 26\. juna 2026\. godine Beograd je domaćin 21\. Svetskog kongresa Međunarodne ekonomske asocijacije \(IEA World Congress\), jednog od najvažnijih međunarodnih skupova ekonomista\. U Sava centru okupilo se više od 1000 učesnika iz celog sveta, dok će tokom Kongresa biti predstavljeno više od 400 naučnih radova i istraživanja\.\) ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/svetski_kongres_1.webp) **Klimatske promene nisu problem budućnosti** Osnovna poruka prezentacije bila je veoma jasna: klimatske promene nisu problem budućnosti, već problem sadašnjosti\. Duflo je istakla da danas postoji širok naučni konsenzus da će globalne temperature nastaviti da rastu tokom ovog veka ukoliko ne dođe do značajnog smanjenja emisija ugljen\-dioksida\. Iako se u nekim razvijenim zemljama beleži napredak i smanjenje emisija, ukupni globalni nivo emisija i dalje je dovoljno visok da nastavi proces zagrevanja planete\. Međutim, ono što je posebno naglasila jeste da posledice neće biti jednake za sve\. Dok se u Evropi ili Severnoj Americi klimatske promene često posmatraju kroz prizmu energetike, električnih automobila ili novih tehnologija, u velikom delu sveta one predstavljaju pitanje opstanka\. Prema njenim rečima, najveće posledice klimatskih promena neće biti povezane sa rastom nivoa mora ili promenama u poljoprivredi, već sa povećanom smrtnošću izazvanom ekstremnim temperaturama\. Upravo će zemlje u kojima danas živi najveći broj siromašnih ljudi biti najviše pogođene\. > Prema procenama predstavljenim tokom predavanja, klimatske promene bi do kraja veka mogle da izazovu između jednog i osam miliona dodatnih smrtnih slučajeva godišnje širom sveta\. **Zašto će siromašni platiti najveću cenu?** Duflo je detaljno objasnila da uticaj temperature na ljudski organizam nije linearan\. Male promene temperature često imaju ograničen efekat, ali kada temperature prelaze određene granice, posebno iznad 32 stepena Celzijusa, značajno raste broj toplotnih udara i smrtnih slučajeva\. Problem je u tome što najveći broj siromašnih ljudi danas živi upravo u najtoplijim regionima sveta – u zemljama subsaharske Afrike, Pakistanu, Bangladešu, severnoj Indiji i delovima Latinske Amerike\. Dok stanovnici bogatih zemalja mogu da koriste klimatizaciju, rade u zatvorenim prostorima i žive u kvalitetnijim objektima, milioni ljudi širom sveta rade na otvorenom, često u poljoprivredi ili građevinarstvu\. Kada temperature dostignu ekstremne vrednosti, oni uglavnom nemaju mogućnost da prekinu radni dan\. Još veći problem predstavlja činjenica da se nakon rada vraćaju u domove koji su često pregrejani i bez adekvatnog hlađenja\. Tako nastaje kombinacija koja značajno povećava zdravstvene rizike i smrtnost\. Prema procenama predstavljenim tokom predavanja, klimatske promene bi do kraja veka mogle da izazovu između jednog i osam miliona dodatnih smrtnih slučajeva godišnje širom sveta\. **Oni koji najmanje zagađuju najviše će stradati** Jedan od najzanimljivijih delova prezentacije odnosio se na pitanje odgovornosti\. Duflo je podsetila da najveći deo istorijskih emisija ugljen\-dioksida dolazi iz razvijenih zemalja, prvenstveno Evrope i Sjedinjenih Američkih Država\. Emisije koje su nastajale od industrijske revolucije do danas i dalje utiču na klimu jer ugljen\-dioksid ostaje u atmosferi veoma dugo\. Istovremeno, afričke države i mnoge siromašne zemlje dale su veoma mali doprinos nastanku problema\. Još zanimljiviji su podaci kada se posmatraju pojedinci\. Najsiromašnijih 50% svetske populacije odgovorno je za svega oko 10% ukupnih emisija ugljen\-dioksida, dok najbogatijih 10% stanovništva proizvodi približno polovinu svih emisija na planeti\. Drugim rečima, ljudi koji najmanje doprinose klimatskim promenama biće upravo oni koji će najviše trpeti njihove posledice\. Zbog toga je Duflo klimatsku krizu opisala kao jedno od najvećih pitanja globalne nejednakosti u 21\. veku\. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/svetski_kongres.webp) **Budućnost klimatske politike nalazi se u zemljama u razvoju** Iako istorijska odgovornost leži pre svega na razvijenim državama, Duflo smatra da će budućnost klimatske politike u velikoj meri zavisiti od zemalja koje se danas još uvek razvijaju\. Evropa i Severna Amerika već godinama smanjuju emisije zahvaljujući tehnološkom napretku i regulatornim merama\. Kina takođe ulazi u fazu stabilizacije i postepenog smanjenja emisija\. Nasuprot tome, zemlje poput Indije, Nigerije, Etiopije i drugih država sa brzim ekonomskim rastom nastavljaju da povećavaju potrošnju energije i emisije ugljen\-dioksida\. Zbog toga, smatra Duflo, nije moguće rešiti klimatsku krizu bez aktivnog uključivanja zemalja u razvoju\. Ali da bi one bile spremne da učestvuju u globalnom naporu, neophodno je da razvijeni svet pokaže veću spremnost za finansijsku saradnju\. > Iako istorijska odgovornost leži pre svega na razvijenim državama, Duflo smatra da će budućnost klimatske politike u velikoj meri zavisiti od zemalja koje se danas još uvek razvijaju\. **Novi globalni sporazum** Značajan deo prezentacije bio je posvećen ideji novog modela međunarodne saradnje\. Duflo i njeni saradnici pokušali su da izračunaju koliku ekonomsku štetu današnje emisije razvijenih zemalja nanose siromašnijim delovima sveta\. Njihove procene pokazuju da jedna tona emitovanog ugljen\-dioksida proizvodi približno 141 dolar klimatske štete\. Kada se taj iznos primeni na postojeći nivo emisija, dolazi se do procene da razvijene zemlje godišnje generišu oko 1,8 biliona dolara klimatske štete, od čega oko bilion dolara pogađa zemlje sa niskim i srednjim prihodima\. Na toj osnovi predložen je sistem u kojem bi razvijene zemlje finansijski doprinosile nadoknadi klimatske štete, dok bi zemlje u razvoju postepeno uvodile mere za ograničavanje emisija ugljen\-dioksida\. **Novac ljudima, a ne birokratiji** Posebnu pažnju publike privukao je model FAIR koji je Duflo predstavila kao mogući okvir buduće klimatske saradnje\. Suština ideje je jednostavna\. Umesto stvaranja novih komplikovanih međunarodnih fondova i birokratskih procedura, najveći deo novca trebalo bi direktno da stigne do građana\. Prema predlogu: • 75% sredstava išlo bi direktno stanovništvu, • 20% lokalnim zajednicama, • 5% za osiguranje od klimatskih katastrofa\. Duflo smatra da savremene tehnologije danas omogućavaju elektronske transfere novca čak i u veoma siromašnim zemljama, čime se smanjuju administrativni troškovi i prostor za korupciju\. Lokalne zajednice bi samostalno odlučivale kako da ulože sredstva – u zaštitu od poplava, rashlađivanje gradova, infrastrukturu, sisteme za vanredne situacije ili druge prioritete\. **Kako obezbediti sredstva?** Jedno od ključnih pitanja bilo je finansiranje takvog sistema\. Duflo ne veruje da tržište samo može da reši problem klimatskih promena\. Zbog toga predlaže dva velika izvora prihoda\. Prvi je povećanje minimalnog globalnog poreza na multinacionalne kompanije sa sadašnjih 15% na 21%\. Drugi je globalni porez na bogatstvo milijardera od približno 2% godišnje\. Prema procenama predstavljenim u Beogradu, svaki od ova dva instrumenta mogao bi da generiše oko 400 milijardi dolara godišnje\. _Foto: IN STORE_