Regulatorni okvir kao ključni faktor ulaska na kinesko FMCG tržište

Iako FMCG obuhvata širi spektar proizvoda, regulatorne promene u sektoru hrane predstavljaju najrelevantniji pokazatelj načina na koji Kina upravlja ulaskom robe široke potrošnje na svoje tržište\. Kinesko tržište FMCG proizvoda često se posmatra kroz prizmu veličine, rasta i digitalne transformacije\. Međutim, za kompanije koje pokušavaju da plasiraju prehrambene proizvode u Kinu, ključna tačka ulaska nije tržište samo po sebi, već regulatorni okvir koji definiše ko uopšte može da učestvuje u tom tržištu\. Najnovije izmene propisa kineske Generalne uprave carina \(GACC\), uvode značajno restrukturiran sistem registracije stranih proizvođača hrane, sa početkom primene od 1\. juna 2026\. godine\. Novi okvir ne predstavlja samo administrativnu izmenu, već transformaciju načina na koji Kina upravlja ulaskom FMCG proizvoda na svoje tržište\. Za razliku od prethodnog režima, novi sistem uvodi pristup zasnovan na proceni rizika, menja način obnove registracija i proširuje obuhvat na dodatne aktere u lancu snabdevanja, uključujući hladnjače\. Time regulatorni okvir postaje aktivan instrument kontrole tržišta, a ne samo formalni uslov za izvoz\. Na kineskom tržištu, regulatorni okvir nije prepreka ulasku već filter koji određuje ko uopšte ima pravo da učestvuje\. **Modeli registracije: od administrativne obaveze do strateške odluke** Jedna od najznačajnijih novina jeste uvođenje tri različita modela registracije, koji zavise od procenjenog nivoa rizika proizvoda i institucionalnih odnosa između Kine i zemlje izvoznice\. Prvi model odnosi se na proizvode višeg rizika i podrazumeva pribavljanje zvanične preporuke nadležnog organa\. Iako ovaj model zadržava elemente prethodnog sistema, značajna promena ogleda se u tome što kompanije sada mogu direktno podneti prijavu kineskim vlastima, čime se skraćuje procedura i smanjuje administrativni pritisak\. U praksi, ovo znači da proizvođač mlečnih proizvoda iz Srbije, na primer, mora da obezbedi ne samo tehničku usklađenost sa standardima bezbednosti hrane, već i koordinaciju sa nacionalnim institucijama koje učestvuju u procesu preporuke\. Regulatorni proces se tako direktno prepliće sa institucionalnim kapacitetima zemlje izvoznice\. Drugi model, samostalna registracija, odnosi se na proizvode koji ne spadaju u kategoriju visokog rizika\. Kompanije u ovom slučaju podnose prijavu putem CIFER sistema, uz dostavljanje osnovne dokumentacije i izjave o usklađenosti\. Iako deluje jednostavnije, ovaj model i dalje zahteva visok nivo pripreme, jer regulator može naknadno tražiti dodatne informacije o proizvodnji i sistemima kontrole kvaliteta\. Treći model, registracija putem liste, predstavlja novinu i potencijalno najefikasniji mehanizam, ali je dostupan samo zemljama koje imaju priznate sporazume sa Kinom u oblasti bezbednosti hrane\. U ovom slučaju, nadležni organ zemlje izvoznice dostavlja listu kompanija, čime se proces značajno ubrzava\. Ova diferencijacija jasno pokazuje da regulatorni sistem u Kini nije uniforman, već selektivan i strateški strukturiran, u zavisnosti od procene rizika i međunarodnih odnosa\. > U uslovima sve kompleksnijih međunarodnih tržišta, poput kineskog, postaje jasno da uspešan izlazak na strano tržište sve manje zavisi isključivo od kvaliteta proizvoda, a sve više od sposobnosti kompanije da razume regulatorne, distributivne i institucionalne okvire u kojima posluje\. **Operativne promene: gde se greške više ne praštaju** Jedna od najvažnijih promena odnosi se na način obnove registracije\. Dok je raniji sistem zahtevao aktivno produženje u svim slučajevima, novi okvir uvodi automatsko obnavljanje za većinu kategorija hrane\. Ova promena značajno smanjuje administrativno opterećenje i rizik od nenamernog gubitka registracije\. Ipak, određene kategorije, poput mesa i proizvoda od mesa, i dalje zahtevaju aktivno podnošenje zahteva za obnovu u precizno definisanom vremenskom okviru\. Propuštanje tog roka direktno dovodi do prekida izvoza, što ukazuje da pojednostavljenje procedura ne znači smanjenje kontrole\. Poseban fokus regulator stavlja na carinske deklaracije, koje postaju ključna tačka kontrole\. Od juna 2026\. godine, svaka pošiljka hrane mora sadržati precizno definisane podatke, uključujući registracioni broj proizvođača i jasno naznačenu namenu proizvoda\. U praksi, to znači da greške više ne usporavaju poslovanje već ga zaustavljaju\. U slučaju izvoza vina, na primer, netačno unet registracioni broj ili neusaglašenost između deklaracije i podataka o proizvođaču može dovesti do zadržavanja cele pošiljke na granici, bez obzira na tržišni potencijal proizvoda\. Time operativni detalji postaju ključni faktor tržišnog uspeha\. **Implikacije za izvoznike: od proizvoda ka sistemu** Regulatorne promene u Kini jasno ukazuju da se logika ulaska na FMCG tržište menja\. Više nije dovoljno imati konkurentan proizvod ili distributivni kanal\. Ključno pitanje postaje sposobnost kompanije da razume i upravlja regulatornim okruženjem\. Dodatnu kompleksnost stvara činjenica da određeni kanali, poput prekogranične e\-trgovine, trenutno funkcionišu van ovog režima\. To otvara prostor za alternativne strategije ulaska na tržište, ali i zahteva jasno razumevanje razlika između regulatornih modela i njihovih implikacija\. Za kompanije iz Srbije, ovo pitanje postaje posebno relevantno\. Izbor između klasičnog izvoza i digitalnih kanala nije samo tržišna odluka, već i regulatorna strategija koja direktno utiče na troškove, brzinu ulaska i nivo rizika\. U tom kontekstu, regulatorna usklađenost postaje sastavni deo poslovnog modela, a ne operativni zadatak koji se rešava naknadno\. Kompanije koje ovaj aspekt zanemare, vrlo brzo shvate da u Kini ne konkurišu na tržištu, već na mogućnost ulaska\. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/kina_uvoz-izvoz_freepik.webp) **Zaključak** Kinesko FMCG tržište ostaje jedno od najatraktivnijih globalnih tržišta, ali se paralelno razvija kao kompleksan i visoko kontrolisan sistem\. Novi regulatorni okvir ne samo da definiše pravila, već aktivno oblikuje način na koji kompanije pristupaju tržištu\. Za izvoznike, posebno iz manjih ekonomija, to znači da konkurentnost više nije samo pitanje proizvoda, već sposobnosti da se razume i upravlja regulatornim zahtevima\. Upravo u tom prostoru nastaje razlika između kompanija koje uspešno ulaze na kinesko tržište i onih koje na tom putu zastanu\. U takvom okruženju, razlika između uspešnog i neuspešnog izlaska na tržište ne pravi se na polici, već u razumevanju sistema koji toj polici prethodi\. Upravo zbog ovakvog regulatornog okruženja, institucionalna podrška i lokalno prisustvo postaju ključni elementi uspešne strategije izlaska na tržište\. U uslovima sve kompleksnijih međunarodnih tržišta, poput kineskog, postaje jasno da uspešan izlazak na strano tržište sve manje zavisi isključivo od kvaliteta proizvoda, a sve više od sposobnosti kompanije da razume regulatorne, distributivne i institucionalne okvire u kojima posluje\. Za kompanije koje žele da strukturirano pristupe saradnji sa partnerima iz Kine, dodatne informacije i konkretnu podršku moguće je dobiti kroz Predstavništvo Privredne komore Srbije u Šangaju: Privredna komora Srbije Predstavništvo u Kini, Šangaj \([https://pks\.rs/strana/medunarodni\-ekonomski\-odnosi\)](https://pks.rs/strana/medunarodni-ekonomski-odnosi)) Telefon: \+86 131 6299 6238 E\-mail: china@pks\.rs Dodatno, kompanijama se preporučuje da aktivno prate i učestvuju u događajima u organizaciji PKS, koji predstavljaju važan kanal za informisanje, umrežavanje i pripremu za izlazak na međunarodna tržišta\. Više informacija dostupno je na: [https://pks\.rs/dogadjaji](https://pks.rs/dogadjaji) i [https://fairs\.pks\.rs/\.](https://fairs.pks.rs/.) Informacije o organizaciji nastupa domaće privrede na sajmovima u Kini, kao i dodatni uvidi o tržištu, dostupni su na strani: [https://pks\.rs/komorske\-usluge/sporazum\-o\-slobodnoj\-trgovini\-republike\-srbije\-i\-nr\-kine](https://pks.rs/komorske-usluge/sporazum-o-slobodnoj-trgovini-republike-srbije-i-nr-kine)