Srbija na raskrsnici - tržište rada u znaku deficita

Dovoljno je pogledati Infostud, najveći sajt za zapošljavanje u zemlji, i videti više od 70\.000 oglasa za posao objavljenih samo u prošloj godini\. Činjenica je \- imamo deficit radne snage\. Ali kako smo došli ovde i šta nas čeka na ovom putu? Razloga za ovaj fenomen ima više\. Starenje stanovništva, iseljavanje mladih kadrova, nesklad obrazovanja i potreba tržišta, loši uslovi rada u pojedinim sektorima \- svi ovi faktori stvorili su teške uslove za poslodavce\. Najtraženije ruke danas su one IT stručnjaka, mašinskih i elektro inženjera, građevinskog radnika, ali i zanata poput konobara, automehaničara, vodoinstalatera\. Često, iza fasade "nema radnika" leži problem "nema pravih radnika"\. Kada ponuda i potražnja ne idu ruka pod ruku, dolazi do tržišnog nesklada\. Šta to znači za nas? Prvo, za sve one u potrazi za poslom, ovo je period ogromnih mogućnosti\. Pregovarajte, tražite bolje uslove, razvijajte se \- tržište vam pruža priliku da budete cenjeni\. Za poslodavce, međutim, ovo je trenutak preispitivanja\. Moramo imati hrabrosti da pogledamo u odraz naših oglasa i upitamo se: da li su uslovi, plata, radna atmosfera dovoljni da privučemo prave ljude? Treba proširiti vidike, gledati van uobičajenih profila, ulagati u prekvalifikacije, stvoriti radna mesta koja će inspirisati i motivisati\. Izlaz? Sigurno ne leži u uvozu radne snage\. To je kratkoročno rešenje koje ne rešava dugoročni problem\. Prava prilika je u ulaganju u naše ljude, u obrazovanje, u modernizaciju, u stvaranje ekonomije i društva koje će za sebe zadržati svoje najtalentovanije\. Ali ovo je trka na duge staze, u kojoj su potrebni svi akteri \- država, obrazovanje, privatni sektor\. Iako su najave Vlade Srbije o promovisanju zanatskih škola i dualnog obrazovanja pozitivan korak, nužno je preduzeti značajne dodatne korake\. Zanatska zanimanja zahtevaju obnavljanje društvenog ugleda i aktivniju promociju kao sigurnih i perspektivnih karijernih puteva\. Mladi koji gaje interesovanje za ove oblasti treba da budu podržani kroz stipendije, modernu opremu i adekvatnu nadoknadu za svoj trud\. | Prava prilika je u ulaganju u naše ljude, u obrazovanje, u modernizaciju, u stvaranje ekonomije i društva koje će za sebe zadržati svoje najtalentovanije\. Ali ovo je trka na duge staze, u kojoj su potrebni svi akteri \- država, obrazovanje, privatni sektor\. | Ulaganje u zanate nije samo ekonomski opravdano, već je ključno za očuvanje tradicionalnih zanimanja koja su suočena sa opasnošću izumiranja\. Osim podrške IT sektoru, ne smemo zanemariti i važnost zanatskih veština\. Mladi treba da shvate da i u ovim profesijama mogu pronaći zadovoljstvo, kreativnost i sigurnost\. Jer, na kraju krajeva, bez majstora, ne bismo imali ni moderne infrastrukture ni očuvane zanatske veštine koje čine temelj našeg društva\. Vlada, privrednici i obrazovne institucije moraju zajednički raditi na kreiranju integrisanih programa obuke i praksi, kako bi mladi stekli praktično iskustvo i bili spremni za izazove tržišta rada\. Stipendije, subvencije i odgovarajuća naknada za rad moraju postati dostupne kako bi se mladi podstakli da se opredele za karijere u zanatskim oblastima\. Tržište rada u deficitu nije samo izazov\. To je šansa da se preispitujemo, da se promenimo, da izgradimo ekonomiju i društvo koje će ceniti i nagrađivati svoj najveći kapital \- ljude\.