Interne komunikacije u malim kolektivima - uz aperol

Lepo je pohvaliti se lepim putovanjem i jednim novim iskustvom, ali je još bolje pohvaliti se sjajnom ekipom na poslu, a ja sam na moju zaista ponosna\. Zato ovu kolumnu posvećujem internim komunikacijama u malim kolektivima i svom timu, koji u ovim našim PR i novinarskim vodama ima odličnu reputaciju\. Napomena: Ovo je samopromocija potkrepljena činjenicama sa terena\. Ali da predjem na temu\. U knjigama iz kojih smo učili o internim komunikacijama često možete da nađete sledeću definiciju:„Srećan zaposleni gradi dobar tim koji daje odlične rezultate, ima zadovoljne klijente i najbolji je ambasador brenda, to jest imena kompanije\. To je ono što bi trebalo da bude cilj svake poslovne organizacije“\. To znači da je na vama, koji se bavite HR\-om u svom kolektivu, jedan „lagan“ zadatak \- da stvorite srećne ljude, a onda se samo nižu dobri poslovni rezultati… Nisam HR menadžer, nisam se školovala za to zanimanje, ali imam neko znanje, dosta sam slušala i čitala o temama iz oblasti upravljanja i naravno iz psihologije, a i posedujem poduže iskustvo u vođenju timova – kako u medijima, tako i u PR agenciji\. I mogu sa vama da podelim jedan zaključak: stvoriti okruženje gde će svi biti „srećni zaposleni“ \- nije moguće\. Jer ni jednog čoveka ne čini samo posao, čak i da je taj posao idealan, a nije\. Pre svega ga čini karakter, privatno okruženje, prehlada ili zubobolja, tinejdžerski problemi starijeg deteta i loše ocene mlađeg… Na sve to se nadoveže i posao, i svakodnevni problemi, i eto posla za HR\-a, da „kreira“ srećnog zaposlenog\. A neće ga zadržati i ohrabriti ukoliko ponudi samo sto za bilijar ili stoni tenis, fleksibilno radno vreme ili vrhunsku platu\. U malim kompanijama to će uspeti samo ukoliko postoji svest o važnosti brige o svakom pojedincu\. Posvećenost ljudima i njihovoj dobrobiti je nešto na čemu mora i može više da se radi, i ukoliko oni to osete, doći će i bolji rezultati\. Najveći uspeh jednog menadžera jeste da ima stabilan tim sa kojima deli zadatke, ulazi u nove projekte i zajedno stalno napreduju\. Ponekad su to mali koraci, ponekada se greške ponavljaju, ali prepoznavanje problema u internim komunikacijama i posvećivanje svakom pojedincu \- od ključne je važnosti za to dobro radno okruženje\. Zaista više ne bih upotrebljavala izraz „srećni zaposleni“ jer smo svi mi pojedinci, a ne zaposleni\. Uvek će postojati neki problem, uvek će jedan broj zaposlenih misliti da zaslužuje više, a drugi da je posao previše stresan\. Ili jednostavno neće biti njihov dan\. Sve se to može prevazići samo uz razumevanje, razgovor i osećaj solidarnosti\. I prepoznavanje\. I tako sam ja sa vama podelila nekoliko korisnih saveta o internim komunikacijama u maloj kompaniji, čitaj: agenciji\. Da li sam u pravu ili ne – pitajte moje drage koleginice i kolege\. A sada odoh da se pakujem za put ka ovogodišnjoj team building destinaciji\. To će biti još jedna dobra prilika da budemo svi obični ljudi, a ne account\-i\. Ciao\!