Zašto sve uspešne kompanije nisu uvek dobro mesto za rad

Istraživanje „Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji”, koje su sproveli Osiguranik, Infostud, Rezlient i Tim Centar na uzorku od 3\.111 zaposlenih i 759 donosilaca odluka, nedvosmisleno pokazuje da uspešna kompanija nije nužno i zdrava kompanija\. Drugim rečima, među najuspešnijim firmama u Srbiji postoje dva potpuno različita modela uspeha\. Jedan se gradi na poverenju, razvoju zaposlenih, otvorenoj komunikaciji i sistemskoj brizi o ljudima\. Drugi model počiva na kontroli, pritisku, rigidnoj hijerarhiji i trošenju ljudi\. Oba modela ostvaruju dobre poslovne rezultate\. Međutim, pitanje je koji model je dugoročno održiv i gradi resurse bitne za budućnost\. Ako se pitate kojih kompanija u Srbiji ima više, rezultati istraživanja pokazuju da su brojnije one koje posluju na toksičan način: ima ih 58%, naspram 42% onih koje grade zdravu poslovnu atmosferu\. Toksične kompanije često izgledaju veoma efikasno\. U njima se ciljevi ostvaruju, rokovi se ne dovode u pitanje, odluke dolaze odozgo, a pritisak se predstavlja kao standard visokih performansi\. U takvim sistemima prekovremeni rad lako postaje dokaz lojalnosti, sagorevanje postaje svakodnevica, a zaposleni koji sve to izdržavaju često se predstavljaju kao svetli primeri\. Zdrave kompanije rade drugačije\. One ne odustaju od rezultata, ali do njih dolaze na drugačiji način\. Imaju lidere kojima se veruje, otvorenu komunikaciju, neguju psihološku bezbednost, kulturu fidbeka i sistemski pristup dobrobiti zaposlenih\. Ljudi u takvim kompanijama znaju šta se od njih očekuje, imaju prostor da kažu kada nešto ne funkcioniše i osećaju da nisu samo resurs koji se koristi dok može da izdrži\. I tu je ključna razlika: toksične kompanije nemilice troše resurse, dok ih zdrave kompanije grade\. **Kompanije nisu svesne u kojoj meri gube zaposlene** Međutim, ovo nije samo pitanje dobre i zdrave atmosfere, već i pitanje održivosti i stabilnosti\. Podaci pokazuju da su u zdravim kompanijama zaposleni angažovaniji, produktivniji i spremniji da preporuče poslodavca\. U toksičnim kompanijama efekat je suprotan: niža produktivnost, veća fluktuacija i ozbiljan pad poverenja\. Prema rezultatima istraživanja, u zdravim kompanijama 62% zaposlenih spada u istinski angažovane, dok je u toksičnim kompanijama taj procenat svega 3%\. Još jasniji je podatak o odlasku: u zdravim kompanijama 11% zaposlenih planira odlazak, dok je u toksičnim taj procenat 78%\. Spremnost zaposlenih da preporuče svog poslodavca, odnosno eNPS, u zdravim kompanijama ide do \+66, dok je u toksičnim \-68\. > U zemlji koja se već suočava sa ozbiljnim deficitom radne snage, poslodavac sasvim sigurno ne može beskonačno da računa na to da će „uvek doći neko drugi”\. Drugim rečima, toksična kompanija ostvaruje rezultat danas, ali oko sebe već proizvodi uslove koji su plodno tlo za probleme u budućnosti\. Ljudi odlaze, a sa njima i znanje\. Reputacija se urušava, zapošljavanje postaje skuplje, onboarding traje duže, a timovi sve više rade po inerciji, a sve manje iz energije\. Posebno je opasan jaz između onoga što menadžment misli da se dešava i onoga što zaposleni zaista osećaju\. Donosioci odluka anketirani u istraživanju procenjuju da oko 15% zaposlenih aktivno traži novi posao ili razmatra druge opcije, dok istraživanje pokazuje da je stvarni procenat čak 76%\. To znači da mnoge kompanije ne vide problem dok im se on već dešava\. **Deficit radne snage i toksična kultura** U zemlji koja se već suočava sa ozbiljnim deficitom radne snage, poslodavac sasvim sigurno ne može beskonačno da računa na to da će „uvek doći neko drugi”\. Potražnja za radnom snagom raste, a izazov nije samo u broju ljudi, već i u neusklađenosti između onoga što tržištu treba i onoga što radna snaga može ili želi da ponudi\. U takvom kontekstu, toksična kultura nije samo „loša atmosfera”, već direktan udar na sposobnost kompanije da zadrži ljude i ostvaruje svoje ciljeve u budućnosti\. Dodatni pritisak na kompanije dolazi sa generacijom koja sada ulazi na tržište rada\. Generacija Z se često površno opisuje kao zahtevna, nestrpljiva ili preosetljiva\. Ali podaci pokazuju nešto sasvim drugo\. TalentX istraživanje, koje su sproveli Poslovi Infostud i Startuj Infostud tokom marta i aprila 2026\. godine na 11\.222 ispitanika, pokazuje da 89% pripadnika Generacije Z želi da radi u okruženju u kojem mogu slobodno da iznesu mišljenje, postave pitanje ili ukažu na problem bez straha od negativnih posledica\. Za 86% njih važna je otvorena komunikacija poslodavca o promenama, izazovima i rezultatima, dok 85% očekuje poverenje lidera i podršku za fleksibilne načine rada\. Čak 90% mladih smatra važnim jasno definisane uloge, odgovornosti i očekivanja\. Ovi podaci ruše čest stereotip da generacija Z traži manje odgovornosti\. Naprotiv, ona traži jasnija pravila igre\. Ne beži od rada, nego od konfuzije, ćutanja, kontrole bez poverenja i kulture u kojoj se problemi guraju pod tepih\. Upravo to su elementi na kojima toksične kompanije počivaju\. Toksični model funkcioniše dok ljudi nemaju mnogo izbora, dok ćute, dok trpe, dok se nadaju da će biti bolje ili dok veruju da je svuda isto\. Ali na tržištu na kojem radne snage nema dovoljno, a mladi jasno postavljaju očekivanja od poslodavca, taj model sve teže prolazi\. Kompanije koje danas uspeh grade na pritisku zapravo stvaraju dug\. On se ne vidi odmah u finansijskim izveštajima, već u odlascima, bolovanjima, slaboj preporuci poslodavca, pasivnom otporu, padu angažovanosti i sve težem zapošljavanju\. Zato pitanje za kompanije više nije samo da li ostvaruju rezultat, već kako ga ostvaruju i koliko ih taj rezultat zaista košta\.